Партизан тражи стабилност након Благојевићевог одласка: Ћетковић се појављује као водећи кандидат упркос препрекама око лиценцирања
Одласком Срђана Благојевића, Партизан Београд се поново налази на раскрсници. Тренерска клупа на култном стадиону у Хумској је упражњена, и док клуб пролази кроз турбулентну фазу и на терену и ван њега, питање ко ће преузети стално вођство је веома важно. За сада нема дефинитивног одговора, али неколико догађаја сугерише да клуб можда већ има жељени правац на уму — чак и ако компликације остану.
Изненадни крај Благојевићеве ере
Одлука о растанку са Благојевићем донета је брзо, само дан након тешког пораза Партизана од Чукаричког резултатом 4:1 у 14. колу Суперлиге Србије. Пораз је не само продубио кризу клуба на терену, већ је и изгледа потврдио да је тим изгубио осећај идентитета и правца под његовим вођством. Поред лигашких проблема, црно-бели су недавно доживели и срамотну елиминацију из Купа Србије од Мачве из Шапца, изгубивши 2:0 у ономе што су многи навијачи и стручњаци описали као једну од најслабијих тачака сезоне.
За клуб Партизановог ранга – једну од најтрофејнијих и историјских институција у српском фудбалу – такви резултати су неприхватљиви. Притисак навијача, заједно са унутрашњим очекивањима клуба, учинио је Благојевићеву позицију неодрживом. У року од неколико сати од пораза од Чукаричког, руководство клуба се састало да разговара о ситуацији, на крају одлучивши да је промена руководства неопходна како би се спречило да кампања још више измакне контроли.
Привремено решење: Јовановић и Ћетковић преузимају вођство
Непосредно након Благојевићевог отказа, Партизан је издао званично саопштење којим је потврђен да ће помоћни тренери Марко Јовановић и Ђорђије Ћетковић привремено преузети вођство над првим тимом. Њих двојица, обојица поштовани у структури клуба, имали су задатак да стабилизују ситуацију и врате ред и мотивацију у тим.
Јовановић, бивши дефанзивац Партизана који је постепено стекао солидну репутацију као тренер, раније је преузео привремену улогу након одласка Игора Дуљаја раније ове године. Његово познавање клупске културе, очекивања и особља чини га поузданом фигуром током прелазних периода. У међувремену, Ћетковић, бивши црногорски репрезентативац са дубоким везама са развојем младих у Партизановој академији, доноси другачију перспективу — ону утемељену у техничком усавршавању, тактичком разумевању и блиском односу са неколико млађих играча првог тима клуба.
Иако ће обојица за сада делити дужности, интерни разговори су већ позиционирали Ћетковића као потенцијално дугорочно решење. Међутим, значајна бирократска препрека стоји на путу његовог непосредног именовања.
Компликације лиценцирања одлажу стално именовање
Према Арена Спорту, управа Партизана је недавно контактирала Центар за образовање Фудбалског савеза Србије (ФСС) како би разјаснила правила у вези са Ћетковићевом подобношћу да преузме место главног тренера. Клуб је желео да зна када би званично могао бити признат за менаџера тима према прописима УЕФА и ФСС. Одговор је био јасан — још не.
Четрдесетдвогодишњи тренер, који се стално пење на професионалној лествици, тренутно је у процесу стицања УЕФА ПРО лиценце — највише тренерске сертификације потребне за управљање на највишем нивоу. Тренутно је завршио само део неопходних курсева, а према прописима ФСС-а, тренер не може да обавља пуну позицију главног тренера док се не испуни бар половина образовних захтева ПРО нивоа.
Као резултат тога, Ћетковић ће морати да настави да ради заједно са Јовановићем док се та прекретница не достигне. ФСС је појаснио да, под овим условима, он може у потпуности да учествује у припремама тима, тренинзима и доношењу одлука за утакмице, али не може бити наведен као званични главни тренер на листићима са утакмица док његово образовање не буде довољно напредно.
Срећом по Партизан, можда постоји светло на крају тунела. Курсеви за УЕФА ПРО лиценцу тренутно се спроводе по убрзаном распореду, што значи да би Ћетковић могао да заврши неопходни део студија до пролећа. Ово би га учинило подобним да преузме пуну улогу пре краја сезоне — под условом да клуб остане посвећен његовом именовању.
Кандидат који одговара тренутним потребама клуба
Са финансијског и развојног становишта, Ћетковићев потенцијални прелазак у виши ранг има значајног смисла. Тренутна финансијска позиција Партизана је далеко од идеалне. Клуб се бори са ограниченим буџетом, балансирајући између потребе да остане конкурентан у домаћим и европским такмичењима и реалности смањених прихода и текућих дужничких обавеза.
Ангажовање познатог страног тренера, као што се повремено дешавало у прошлости, захтевало би значајан финансијски издатак — нешто што можда није изводљиво у тренутним околностима. Насупрот томе, промоција изнутра нуди клубу стабилност, познавање и исплативост. Ћетковић већ има успостављен однос и са тренерским штабом и са играчима, посебно са онима који су завршили клупску академију.
Након што је годинама радио у омладинској постави Партизана, Ћетковић је био кључан у неговању неких од најсјајнијих младих талената који су се појавили у клубу последњих сезона. Играчи који су се некада развијали под његовим вођством — сада кључни чланови првог тима — похвално су говорили о његовом тактичком увиду и вештинама управљања људима. Ово познавање би могло бити непроцењиво док Партизан настоји да поново изгради свој идентитет око домаћих талената и јединствене филозофије игре.
Изградња континуитета усред нестабилности
Последњих година, Партизан је прошао кроз образац менаџерске нестабилности. Честе промене тренера отежавале су тиму да успостави дугорочни континуитет или посебан тактички идентитет. Свако ново именовање донело је другачији приступ, што је довело до недоследности и у резултатима и у развоју играча.
Именовање Ћетковића као трајног решења сигнализирало би померање из овог циклуса. Уместо тражења брзих решења кроз спољна запошљавања, клуб би могао да удвостручи своје интерне ресурсе – стратегија која је у складу са традиционалном филозофијом клуба о развоју изнутра. Црно-бели су историјски били колевка младих српских фудбалских талената, стварајући генерације играча који су касније постигли успех и на домаћем и на међународном нивоу. Оснаживањем тренера који добро разуме тај систем, Партизан би ојачао вредности које су га некада учиниле тако успешним.
Непосредни изазов: Шест утакмица за доказ стабилности
Краткорочно гледано, тренерски дуо Јовановић и Ћетковић суочава се са критичном серијом утакмица. Партизан ће одиграти шест утакмица пре зимске паузе, период који би могао да одреди путању остатка њихове сезоне. Поред пуког јурења за резултатима, руководство клуба ће пажљиво пратити како би проценило одговор тима – посебно у погледу менталитета, организације и тактичке дисциплине.
Ако њих двојица могу да стабилизују перформансе и обнове конкурентност, Ћетковићеви аргументи за стално именовање ће се само ојачати. Међутим, ако тим настави да посустаје, управа ће можда бити приморана да размотри алтернативне опције – потенцијално поново окрећући се иностранству или искуснијим домаћим кандидатима.
Перспектива навијача: Позив на стрпљење и идентитет
Међу верним навијачима Партизана, реакције на Благојевићево отпуштање су помешане, али углавном резигниране. Многи навијачи сматрају овај потез неопходним кораком с обзиром на лоше резултате, док други жале због континуираног недостатка стабилности у клубу. Изгледи за Ћетковићево унапређење дочекани су са опрезним оптимизмом. Навијачи упознати са његовим радом у омладинској академији сматрају га стручним и страственим тренером који разуме ДНК клуба.
Међутим, навијачи су такође изразили сталну забринутост – потребу да управа покаже стрпљење. Пречесто последњих година, руководство Партизана је брзо отпуштало тренере након краткорочних падова у форми. Да би млади менаџер попут Ћетковића успео, потребна му је и институционална подршка и време да спроведе своје идеје. Стабилност и континуитет, уместо сталних превирања, могли би бити кључ за оживљавање Партизанове судбине.
Пут напред
Како ствари стоје, Партизан се налази на познатој, али деликатној раскрсници. Непосредни циљ је повратак форме и спасавање онога што је остало од њихове лигашке сезоне. Међутим, дугорочни изазов је дубљи – обнова структуре клуба, враћање поверења међу навијачима и поновно успостављање тима као доминантне силе у српском фудбалу.
Наредних неколико месеци биће кључни. Без обзира да ли ће Ћетковић на крају постати главни тренер са пуним радним временом или ће се клуб одлучити за други правац, одлуке донете сада обликоваће путању црно-белих у будућности. За сада, привремени тренерски дуо мора се фокусирати на стабилизацију тима, уливање вере и поновно распламсавање такмичарског духа који је дуго дефинисао Партизан Београд.
Ако Ћетковић успешно прође ову прелазну фазу, заврши УЕФА ПРО лиценцу и заслужи поверење и играча и управе, ускоро би могао да пређе са места асистента на место архитекте — водећи нову еру развоја од самих темеља који су Партизан учинили силом српског фудбала.


