Ненад Цветковић о осврту на прошлост у Црвеној звезди и сну о позиву у репрезентацију Србије
Током претходне две сезоне, Ненад Цветковић је постао један од стубова одбране Аустрије Беч, заслужујући похвале за своју смиреност, лидерске способности и константне наступе у аустријској Бундеслиги. Двадесетдеветогодишњи српски штопер наметнуо се као поуздана фигура у срцу одбране, играч на кога се клуб може ослонити и један од тихих лидера екипе из Беча. Ипак, упркос садашњем успеху, Цветковић и даље са дозом носталгије и помало горчине гледа на своје ране дане у Црвеној звезди — клубу у којем је све почело.
Цветковићева професионална каријера могла је да има потпуно другачији ток да је успео да се избори за место у првом тиму Црвене звезде. Као дете и производ чувене омладинске школе београдских црвено-белих, годинама се развијао у једном од најуспешнијих фудбалских система на Балкану, сањарећи о томе да једног дана заигра у чувеном дресу пред препуним стадионом „Рајко Митић“. Међутим, тај сан се никада није у потпуности остварио. Иако је тренирао са првим тимом и наступао у неколико пријатељских утакмица, никада није добио прилику да заигра у званичном такмичарском мечу за клуб који му је толико значио.
Осврћући се на те формативне године, Цветковић је са мешавином емоција — и наклоношћу и жаљењем — говорио о времену проведеном у Звезди, наглашавајући колико је клуб утицао на његов развој и колико би волео да је његова прича у Београду имала другачији завршетак.
„То је клуб у којем сам одрастао, мој клуб од детињства,“ рекао је. „Тренирао сам са првим тимом и одиграо неколико пријатељских утакмица, али, нажалост, никада нисам добио прилику да се докажем у званичним мечевима. Веома ми је жао због тога, јер је моја каријера можда могла да крене потпуно другим током да сам се тада наметнуо у Црвеној звезди. Ипак, можда све има своју сврху. Можда да се то десило, данас не бих био у Аустрији Беч, где сам заиста срећан.“
Његове речи одражавају осећања која деле многи фудбалери када се присећају својих почетака у великим клубовима — понос због тога што су били део нечега великог, али и трачак туге због недовршене приче. Црвена звезда, као један од највећих и најтрофејнијих клубова у српском фудбалу, оставља дубок траг у животима својих играча, чак и када више нису део ње. За Цветковића, те године представљају темељ његовог професионалног пута и извор снажне жеље да успе, ма где играо.
Након одласка из Звезде, Цветковић је стрпљиво и упорно градио своју каријеру. Прошао је кроз више клубова, стичући искуство и карактер који ће га касније дефинисати као фудбалера. Његов успон у редовима Аустрије Беч представља доказ колико труд, дисциплина и посвећеност могу да донесу резултат. Познат по својој снази у ваздушним дуелима, тактичкој свесности и способности да чита игру, Цветковић је стекао поштовање не само у Аустрији, већ и међу српским љубитељима фудбала који прате његов развој у иностранству.
Иако је задовољан животом и каријером у Бечу, једна амбиција га и даље води — позив у репрезентацију Србије. Са 29 година, Цветковић је свестан да су прилике ограничене, посебно у конкуренцији на позицији штапера, где Србија располаже великим квалитетом. Ипак, он остаје оптимиста и наставља да се нада да ће својим наступима заслужити пажњу селектора.
„Да бисте скренули пажњу на себе, морате заиста направити нешто значајно,“ истакао је. „Али видели смо да је могуће. Дејан Зукић из Волфсберга је то успео, доказао је да се трудом и конзистентношћу може стићи до позива. И ја сам био близу, али на мојој позицији су момци попут Николе Миленковића и Страхиње Павловића, који имају огроман квалитет. Ипак, нисам одустао. Надам се да ћу наставити да играм добро и да ћу убедити наредног селектора да ми пружи прилику.“
Ове речи савршено осликавају реалност и борбени дух који су обележили његову каријеру. Конкурисати за место међу дефанзивцима који наступају у најјачим европским лигама није лако, али Цветковић својим играма у Аустрији показује да може да одржи висок ниво. Његова тактичка зрелост, способност организације одбране и искуство вође на терену могли би да представљају значајну предност за репрезентацију, посебно у потрази за дефанзивном стабилношћу на великим такмичењима.
Ван терена, Цветковић је познат као професионалац и позитиван утицај у свлачионици. Саиграчи и тренери у Аустрији Беч често истичу његову посвећеност тренинзима и смиреност у тешким ситуацијама. Те особине помогле су му не само да напредује лично, већ и да учврсти дефанзивну структуру тима, што је донело више мечева без примљеног гола и важних резултата у последње две сезоне.
За сада, Цветковић остаје фокусиран на то да настави са добрим играма у Аустрији, помогне клубу да се пласира што више на табели и направи запажене резултате у домаћим куповима. Ипак, веза са Београдом и жеља да заигра за Србију и даље су дубоко присутне. Његов пут — од дечака из Звездине омладинске школе до афирмисаног фудбалера у Европи — представља причу о упорности, стрпљењу и љубави према игри.
Иако никада није заиграо званичан меч на Маракани, Цветковићева каријера подсећа да успех у фудбалу може доћи у различитим облицима и у различито време. Оно што је некада изгледало као промашена прилика, данас је постало важна лекција у животу играча који је свој пут изградио сопственим снагама. Док наставља да блиста у Бечу, српски дефанзивац и даље носи наду да ће једног дана заиграти у дресу своје земље — испуњавајући сан који је започео у црвено-белом дресу Црвене звезде.
